DNEVNIK MAŠINOVOĐE


Scenario i režija: Miloš Radović

Lazar Ristovski-Ilija
Petar Korać-Sima
Pavle Erić – Mali Sima
Mirjana Karanović-Jagoda
Jasna Đurišić-Sida
Mladen Nelević – Dragan Dizel
Nina Janković – Danica
Danica Ristovski – Upravnica
Haris Burina – Ljuba Manijak
Tihomir Stanić – Samoubica
Đurđina Radić-Sneža
Nenad Ćirić – Direktor škole
Nataša Marković – Mama
Nikola Bulatović – Tata
Bojan Dimitrijević – Psiholog
Jovan Ristovski – Romeo
Teodora Ristovski – Vaspitačica Nada
Bojan Žirović – Vaspitač
Branka Šelić – Vozačica tramvaja
Jelena Trkulja – Koleginica psiholog
Jovo Maksić – Luster
Goran Šušljik – Doktor
Tamara Belošević – Novinarka
Aleksandar Gligorić – Salama
Aleksandar Letić – Fotograf
Marko Baćović – Inspektor

plakat-dnevnik masinovodje

Direktor fotografije:
Dušan Joksimović s.a.s.

Montažer: Đorđe Marković
Muzika: Mate Matišić & Šimun Matišić

Snimatelji zvuka: Milan Stojanović
Vlada Janković
Nenad Vukadinović
Branko Radosavljević

Dizajner zvuka: Aleksandar Protić

Produkcentska kuća:
Zillion Film
Producenti:
Lazar Ristovski i Petar Ristovski

Distribiterska kuća:
Art Vista
SINOPSIS:

Svaki mašinovođa, tokom svoje profesionalne karijere, nenamerno ubije 20 – 30 ljudi. Žrtve su obično samoubice, nepažljivi, pijani, ili samo odsutni ljudi. Ovo je tragična komedija o nevinim ubicama i njihovim životima.
Činjenica da voz ne može da se zaustavi najmanje 700 metara nakon što je kočnica aktivirana, oslobađa mašinovođe svake odgovornosti. Nevinost za nebrojene žrtve – čini ove masovne ubice grupom ljudi sa posebnim mentalnim i psihološkim profilom.

Ovo je komedija-melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima.
Ilija je šezdesetogodišnji mašinovođa, na korak do penzije. On drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbežne. Sima se plaši, on ne želi da postane ubica. Najviše ga zanima koliko će vremena proći dok mu se ne desi prvo gaženje.

Sima počinje sam da vozi. Nervozan je, uplašen, noću ne spava. Dani prolaze… Prva nedelja, druga nedelja… još nikog nije zgazio! Sima sve sporije vozi, često zaustavlja voz, izlazi iz lokomotive, gleda da li neko leži na pruzi. Nemajući drugi izbor, Ilija odlučuje da sam legne na šine i tako spase život svog sina.
Sima vozi ne znajući da, kilometar odatle, na pruzi leži njegov otac, u svom najlepšem odelu…

Biografija režisera

Miloš Radović 1982. diplomirao je filmsku režiju na FDU, Beograd
1986. specijalizovao TV režiju na NHK Training Institute, Tokio
1988. – 1996. Asistent na Grupi za FTV režiju, FDU, Beograd
Kratki filmovi – Iznenadna i prerana smrt pukovnika K.K., Moja domovina
Igrani filmovi – Mali svet, Pad u raj, Dnevnik mašinovođe
Dugometražni dokumentarni film – Tales and songs from weddings and funerals / Goran Bregovic
TV serija – Otvorena vrata, Balkan ekspres 2 (ko-režija), Svaštara
TV filmovi – Brod plovi za Šangaj, Vidim ti ladju na kraju puta, Zagreb-Beograd preko Sarajeva, Položajnik, Rode u magli
Pozorišni komadi (kao pisac) – Čorba od kanarinca (Atelje 212, Kraine theatre OFF Broadway, NY), Tulumbus (Atelje 212), Malaksija (Zvezdara teatar), Trst (Atelje 212)
Pozorišni komadi (kao reditelj) – Čaruga (Zvezdara teatar)
Reklama – oko 60 (Coca-Cola, Grand kafa, Peugeot, SBB)
Nagrada – oko 60 (Kan, Njujork, Berlin, Sarajevo…)

Filmovi (reditelj):

2016 Dnevnik masinovodje
2004 Falling in the Paradise
2003 Mali svet
1989 Happy end

REKLI SU O FILMU

LAZAR RISTOVSKI: „Kao mašinovođa u filmu zgazio sam šest Cigana. Nisam bio kriv i žao mi je što je scenarista to napisao. Ja volim Rome. Sad sam igrao mašnovođu i nikad više. Mnogo je težak posao gaziti ljude, makar i na filmu…”  “Miloš je pisao ovu ulogu za mene. Ja sam je odigrao za njega. Obojica smo to radili zbog publike. Dođite da pogledate koliko vas cenimo.”

MILOŠ RADOVIĆ: „Jedini teži posao od posla mašinovođe je posao pravljenja filma o poslu mašinovođe“. „Ovo je već četvrti film koji radim s Lazarom Ristovskim. Uskoro nećemo znati ko je kod koga igrao i šta je ko režirao.“  „Sedam dugih godina bilo je potrebno Lazaru i meni da smislimo, snimimo i završimo film o mašinovođama. Počeli smo da kočimo u junu 2009. a zaustavili smo se pre nekoliko dana“.  „Moj deda Uglješa bio je najpoznatiji mašinovođa u Kraljevini Jugoslaviji. Ja sam najpoznatiji reditelj filmova o mašinovođama u regionu“.

Kada se kaže DOBAR FILM misli se na DNEVNIK MAŠINOVOĐE!
VIDIMO SE U BIOSKOPU